О књизи: 2007 / „Барнаша“ („син човечији“ на арамејском) је књига првенствено о Христу. Управо тако је себе најрадије називао. Уједно, ово је књига о различитим културама и цивилизацијама које су се на прелазу векова спојиле или у смртној мржњи или у свепобедничкој љубави једни према другима под теретом своје антике, већ нестао са светских сцена, још не знајући да је непрекидни аплауз његова судбина у историји времена и народа, винуо се на сам врх победничког точка, а Римљани нису ипак добили прилику да схвате да од ове тачке сада могу само да лете доле, само низбрдо, грозничаво, али безуспешно покушавајући да спасу све што је срцу драго. Вечна, древна, као и сама Земља, историја Израела, и његовог малог дела, али најнемирнијег, најблаженијег и најпроклетијег до данас – Јудеје, све се то огледа у судбинама људи који се смеју и плачу. дави се у крви или у миловању, живи или нестало. Историја је, генерално, историја људи, а не држава. Глупо је сухопарно водити рачуна о догађајима, заборављајући на оне који су у њих директно учествовали, који су својим животима стварали историју.…